Intertnet, to svetsko čudo bez kojeg se ne može zamisliti dan, sat, minut naših života. Možete ga voleti, mrzeti, optuživati ali sve što nas okružuje povezano je sa internetom- komunikacija, društveni događaji, poslovni sastanci, sve vrste medija, informacija…Kao što ima svojih dobrih strana, a najvažnija je neverovatna brzina prenosa podataka bilo koje vrste, isto tako ima i negativnih- otuđenje, špijunaža, odvojenost od prvobitne čovekove oaze mira i spokoja- prirode. I pored mnogobrojnih olakšica i pozitivnih strana koje nam pruža, uticaj interneta na novije genercije je ogroman ali sve više u negativnom kontekstu. Najbolje rešenje bilo bi nekako uskladiti dva sveta u kojima se danas živi- onaj realan i imaginaran, i znati dobro kada povući granicu. Na žalost težak zadatak, jer hteli mi to ili ne primorani smo da budemo upleteni u tu gigantsku mrežu podataka na različite načine često i nesvesni te upletenosti. Šta je uopšte internet i kako je nastao!?
Još davne 1940. godine je prvi put izveden prenos podataka, kada je George Stibitz (američki istraživač) pomoću tele-mašina za kucanje poslao instrukcije sa njegove Model K mašine sa Univerziteta u Nju Hempširu, na Complex Number Calculator u Njujorku, i primio nazad rezultate istim putem. Prva nezvanična internet mreža nastala je 1967. godine, kao rezultat saradnje grupe naučnika, inženjera i istraživača. Još uvek sa tačnošću se ne može precizirati kako je izgledala ta prvobitna mreža, jer dokumentovanih podataka na žalost nema. Početna ideja je bila međusobno povezati kompjutere širom planete, kako bi se mogle razmenjivati mnogobrojne informacije. Internet mreža sastojala se od četiri računara koji su međusobno bili povezani kablovskom vezom. Kao i svaki drugi eksperiment koji je prvobitno bio u rukama vojnih sila, a zatim vremenom prilagođen i običnom stanovništvu, internet je nastao od strane američke vojske koja je stvorila Arpanet (Advanced Research Project Agency Network) koji je 1990. godine zvanično ugašen. Ta početna internet konekcija korišćena je samo u istraživačke svrhe u jednoj univerzitetskoj laboratoriji, pod budnim okom Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država. Od tada se internet polako razvijao ali bez nekog većeg delovanja van granica laboratorije. Možemo reći da se najznačajniji preokret u razvoju interneta dogodio prvog januara 1983. godine, kada je Američka Nacionalna Naučna Fondacija (National Science Fondation) napravila univerzitetsku mrežu koja će kasnije postati NSFNet. Nakon što je Arpanet prestao sa radom, NSF kao cilj ima izgradnju nezavisne mreže koja se ne finansira od strane Vlade. Konačno, 1995. internet postaje privatizovan. U to vreme internet je imao 50.000 mrežnih konekcija, povezivao sedam kontinenata i stigao u svemir. Sve ostalo je istorija…
Internet se u Srbiji pojavio krajem 1995. godine, a interesantna je činjenica da je početkom te iste godine i prvi izumitelj interneta George Stibitz preminuo. Prvo povezivanje Srbije na internet počelo je krajem osamdesetih godina, povezivanjem Univerziteta u Beogradu na tadašnju Evropsku akademsku mrežu (EARN). Međutim nemili događaji koji su usledili početkom devedesetih godina doveli su do toga da sve veze sa EARN-om budu prekinute. Danas prema podacima u Srbiji internet koristi 60% domaćinstava, što i nije baš neka ohrabrujuća brojka s obzirom da 21. vek zahteva izrazitu kompujtersku pismenost. Istraživanje koje prati broj aktivnih internet korisnika po državama, pokazalo je da je Srbija trenutno na 70. mestu od ukupno 198. država u kojima se vrši merenje. Nadajmo se da će se u skorijoj budućnosti ta brojka promeniti i da će svako domaćinstvo imati kompjuter čime će pojedinac imati mogućnost da razvije tehnološku svest i ujedno se kompjuterski opismeni.
Kao što sam već napomenula internet ima dosta pozivitnih stvari- unapredio je na neki način naše živote i olakšao komunikaciju, ali doneo je na žalost i dosta problema koji mogu uništiti vaše živce. Zahvaljujući ljudima koji internet koriste u loše svrhe, da bi došli do naših podataka ili novca- internet krađa podataka je postala sastavni deo svakodnevice. Da biste sprečili da budete deo te svakodnevne mreže u koju se upeca verujete ogroman broj stanovništva, ono što je neophodno za vašu bezbednost jeste upravo internet zaštita, odnosno jedan od antivirusnih softvera, koji će vam omogućiti bezbedan rad na računaru. Potpuna bezbednost naravno ne postoji ali možete vaš računarski sistem zaštiti, čime ćete izbeći masu nelagodnosti, koje ni malo nisu naivne. Najveća pretnja su razni mutirajući virusi, trojanci, crvi…i ostala družina. Broj prevara raste iz dana u dan a način na koji se prevare obavljaju uglavnom su cikličnog toka. Krađom npr. naloga na društvenim mrežama dobija se pristup ne samo vašoj intimi već i mejl adresi, kao i ostalim podacima preko kojih iskusni hakeri mogu doći do ostalih njima potrebnih informacija. Krađa identiteta je najčešća krađa, ujedno i najopasnija, jer za sve što haker uradi isključivo vi ste odgovorni (pošto su svuda vaši podaci) dok se ne dokaže suprotno. Broj prevara preko spam mejlova polako je u opadanju, ali zato broj sms prevara je dosta učestaliji u poslednje vreme, kao i prevara preko Wi-Fi hot spotova. Isto kao što ćete omogućiti antivirusnu zaštitu vašem računaru, i modernim “smart” telefonima ili tabletima takođe morate obezbediti adekvatan antivirusni softver, jer oni danas predstavljaju računar u malom.
Na sve oko kada se čovek osvrne možemo reći da ukoliko pametno koristite vaš sistem uređaja i znate kako da adekvatno obezbedite sve što je potrebno- za vas nema zime…
Ukoliko smatrate da bi Avira antivirus bila dobro rešenje za vašu kompaniju, kontaktirajte nas kroz kontakt formu ispod. U polje za komentar ukratko opišite potrebe, a mi ćemo se javiti sa konkretnim predlogom.
[easy_contact_forms fid=2]
This Post Has 0 Comments