Besplatan knjigovodstveni program – za i protiv

 

 

Amerikanci imaju jednu poslovnu izreku:  „There is no free lunch“.

Mi imamo jednu drugu, nešto radikalniju: „Ni kod babe nema za džabe“.

Obe izreke u prevodu znače da ništa u životu nije besplatno.

Trenutno se na globalnom  tržištu može pronaći popriličan broj proizvođača knjigovodstvenih programa (prevashodno ERP) -softverskih rešenja koji svoje aplikacije nude besplatno, a postavlja se pitanje na koji način je to moguće?

Ukoliko uzmemo u obzir da je za dugoročnu poslovnu saradnju dve strane potrebno da obe strane budu zadovoljne (win-win) kako bi saradnja dugoročno opstala,  poslovni model u kojem korisnici računovodstvenih servisa koriste aplikacije besplatno je očigledno zadovoljavajuć samo za jednu stranu poslovne saradnje – onu koja ne plaća ništa.

A takav oblik saradnje je retko kad dugoročan.

 

Da li je takav model saradnje zaista moguć?

 

Prosečan ciklus razvoja knjigovodstvene aplikacije  od početne (beta) faze do „izbacivanja“ proizvoda na tržište traje minimum od 6-9 meseci intezivnog rada na razvoju u timu koji broji 5+ članova tima.  Prosečna plata iskusnog programera razvoja poslovnih aplikacija u Srbiji iznosi od 1000-1500 EUR, te dolazimo do zaključka da je u razvoj poslovne aplikacije potrebno investirati od minimalnih 30000 EUR do 70000+ EUR samo za razvoj aplikacije, bez dodatnih investicija u ljude za podršku, upustva, marketing i prodaju.

Uključivanjem poslovnih procesa prodaja i marketinga, dolazimo da iznosa potrebnog za razvoj i distribuciju aplikacije koji mnogostruko prevazilazi iznos od 70000 EUR.

A tek onda predstoji put do prvih klijenata i povrata investicije uz tekuće operatvne troškove ljudi iz razvoja/podrške.

 

Kako to da je onda softver besplatan?

 

Postoji par poslovnih modeli koji se „kriju“ iza besplatnih poslovnih aplikacija:

 

1. Sve besplatno = program + usluge (ako postoje usluge) besplatno
2. Program je besplatan, ali se naplaćuju usluge uvođenja programa, obuke, podrške itd.
3. Softverski alat je besplatan do određenog broja opcija ili do određenog broja dokumenata – freemium model

Ok, videli smo da razvoj aplikacije nije baš tako jeftin, tako da prva dva modela očigledno predstavljaju poslovni fijasko za softverske kompanije,  na koji način je onda uopšte moguće distribuirati softver putem ovakvog biznis modela?

 

Open source poslovni softveri:

 

Prva dva modela distribucije softvera odlikuje to što su to uglavnom softveri iz tzv grupe Open Source rešenja u kojima je zajednica programera okupljena oko nekomercijalne ideje da se napravi softversko rešenje koje će biti distribuirano javno i besplatno.

Ono što je samo problem ovog tipa modela je to što je i sama podrška takođe ostavljena zajednici na rešavanje  odnosno,  ne postoji firma koja bi pružala podršku u radu ili davala tehničku podršku.

 

Razvoj knjigovodstvenog programa nije primarna delatnost:

 

Ukoliko kompanija posluje u određenom sektoru – npr. sektoru finansija i računovodstva  – koji je blizak sektoru poslovnih aplikacija, i u jednom trenutku odluči da kao dodatnu delatnost oformi tim za razvoj računovodstvenog softvera (uglavnom prvobitno za sopstvene potrebe), postoji šansa da će ovaj tip biznis modela zahtevati finansiranje iz tekućeg , oformljenog poslovanja, koji bi se finansirao razvoj.

Ono što je ovde pitanje je da li je ovaj poslovni model dugoročno isplativ ili potencijalno ugrožavajuć za primarnu delatnost i kada će se iz nekomercijalne preći u potpuno komercijalnu verziju softvera?

Ne verujem da želite da se preko noći probudite i shvatite da je ono što ste do sad imali besplatno, naprasno dobilo cenu.

 

Koji su razlozi da se ne opredelite za „kupovinu“ besplatnog knjigovodstvenog softvera?

 

 

Postoji par ključnih razloga zašto besplatni knjigovodstveni softver nije dobar za upotrebnu na teritoriji Srbije:

1. Ne postoje zakonske regulative koje su specifične za poslovanje na teritoriji Srbije
2. Ne postoji podrška u radu na koju se možete osloniti, već ste prepušteni sami sebi
3. Ukoliko je razvoj i prodaja knjigovodstvenog softvera sporedni biznis, samo je pitanje vremena kada će iz besplatne aplikacije preći u naplativu
4. Izlažete se poslovnom riziku nemogućnosti dugoročnog korišćenja knjigovodstvenog softvera, već dovodite svoj biznis u situaciju prevremene promene

 

Koji su razlozi da ipak startujete sa besplatnim softverom za knjigovodstvo?

 

 

Očigledni su razlozi zašto je rizično razmišljati o kupovini besplatnih knjigovodstvenih softvera, ali postoje i razlozi zašto je to ipak i  opravdano:

 

1. Niste sigurni da će vaše poslovanje preživeti prvih 6 meseci
2. Vaše poslovanje se u potpunosti oslanja na spoljno računovodstvo i knjigovodstvena aplikacija vam služi umesto notesa

Otprilike bi to bilo sve J

Takođe, ako razmišljate o uvođenju knjigovodstvenog programa u vašu girmu predlažemo da pročitate i ove tekstove:

• Šta pitati dobavljača za ERP ili knjigovodstveni softver prilikom odabira rešenja?
• Zašto je dobro da klijent i knjigovodstvo imaju isti poslovni softver?
• Domaći vs strani softver, šta odabrati?

 

Ako smatrate da je investicija vašeg vremena prevelika za rad sa besplatnih softverima, preuzmite e-knjigu 8 ključnih kriterijuma za odabir komercijalnog knjigovodstvenog softvera:

 

[easy_contact_forms fid=13]